“Optimizam je opijum za narod. Zdrav duh zaudara na glupost. Živeo Trocki! Ludvig” – ove rečenice sa kojima počinje zaplet u Kunderinoj “Šali” napiše na razglednici oktobra ‘82. moj drug Polip, meni, vojniku \ fazanu u Somboru. Da ne pričam šta su me sve pitali bezbednjaci koji tada nisu imali vremena za čitanje aktuelne beletristike, jer je godinu dana ranije Peter Bačo u filmu “Svedok” na FEST-u saopštio da se “međunardona situacija intenzivira”. Elem, pošto tuđa vojska i tuđa trudnoća brzo prođu, pomenutog šaldžiju slučaj dovede naredne godine u isto vreme na privremeni boravak u JNA, u Čapljinu, u trenutku kad “stara kuka” Paunović “broji sitno” u Mostaru. I tako njemu u kasarnu, ja – dobropamtilo, uredim da stigne iz Trsta – znači, inostranstva, posredstvom prijatelja iz Ajdovščine - sve je to bila, da, da... moja zemlja - razglednica na kojoj je samo pisalo: “Tetka je stigla. Jabuke su crvene.” Obzirom da je sadašnji glavni logističar TP KVIN, pukovnik Nonković, u to vreme već bio zamenik komandanta garnizona u Čapljini, ova klinačka zajebancija nije ni stigla do njega. Ali su Polipa svakako ošišali “na ćelavo”, za svaki slučaj, kakvog sam ga nekoliko dana kasnije i sam video kad je došlo vreme da se “skinem” i otišao da se pozdravimo. I bez toga je bio gadna njuška, ali takav...