Ne 8/9 nije zamišljeno u ovom tekstu kao osam devetina, već osmi na deveti mart. Jedna virtuelna noć koja deli dva stvarna dana.

Osmi mart je datum koji označava nešto vrlo jasno.

Deveti takođe.

Osmog ćemo – niko ne zna zašto još uvek – podražavati staro. To je, kao, Dan žena. Prevaziđena izmišljotina sindikalno-radničkog pokreta XIX veka, sa razlogom rabljena, recimo, do sedamdesetih godina prošlog veka. Kao, tog dana muškarci će ukazivati pažnju ženama, a ostala 364 dana – ko ih šiša! Sindikalne proslave i crveni karanfili... Dernek uz špricer i malo kolegijalnog vaćarenja – pa svako svojoj kući! U tristašezdesetčetvrti dan ostatka do sledećeg osmog marta. Recimo da je tako bilo. Danas, 30-ak godina kasnije, ova obesmišljotina ima za cilj da, barem na jedan dan, posluži umesto sedativa ili nekog drugog surogata goreg života, u znak sećanja na bolju prošlost. Bora Stanković je tražio staro, da ga samo podseća na uveo bosiljak. Ko bi lud stvarno želeo uveli bosiljak?! A mi ga uzimamo i danas!