Život bez problema ove ili one vrste je nemoguć. Takvog života nema. A problemi od nas zahtevaju da se napregnemo kako bismo se sa njima uhvatili u koštac. Preporučivati ljudima da se klone stresa znači zahtevati od njih da žive bez problema što je neizvodljivo. Čovek je uvek živeo i uvek će živeti pod stresom. To je jednostavno naša sudbina.

  

Čovek se trudi da prati savremeni trend razvoja, ali kako se taj tempo pojačava, sve više je izložen različitim psihološkim udarima. Ne kaže se slučajno da sve ima svoju cenu, pa tako i moderno doba, koje inače donosi mnoge blagodeti napredne civilizacije, ima i svoju "tamnu stranu medalje".

  

Stvar je u tome da se promenio naš odnos prema životu. Civilizacija u kojoj živimo podmetnula nam je lažno obećanje da je moguć život bez problema, teškoća, nevolja i nedaća. Vera u to lažno obećanje nas je učinila slabijim, bespomoćnijim, ranjivijim, povredljivijim, sklonijim brzoj predaji i lakom slomu. Život je definitivno teži i nesigurniji nego što je bio unazad 10, 20 godina. Ako tokom odrastanja savladamo da živimo u takvim očekivanjima, generalno život postaje iz decenije u deceniju bolji uprkos stalnom strahu od gubitka posla, stalnih prihoda, perspektive, lošeg stanja u zdravstvu i sl. Nesigurnost i bespomoćnost su glavni uzroci stresa te nije iznenađujuće da je većina ljudi upravo time opterećena. Nesumnjivo, neophodno je pozabaviti se konkretnim uzrocima stresa, terapije poput refleksologije mogu biti od velike pomoći.

  

Ove probleme moramo da prihvatimo kao sastavni deo naših života a njihovo rešavanje kao izazov, ne kao prokletstvo ili muku. Takva promena stava će nas učiniti mnogo jačim i mnogo sposobnijim da se nosimo sa neizbežnim pritiscima i teškoćama. I stoga manje ranjivim.

  

  

Naziv stres, potiče od engleske reči "stress". Stres je skup nespecifičnih reakcija čovekovog organizma na štetne faktore iz radnog i životnog okruženja. Stres je svaka promena u spoljnoj sredini ili u našem telu koja utiče na nas - pozitivno ili negativno. Neki kažu da je stres sve ono što nas izbacuje iz stanja mirovanja ili ravnoteže. Poznati su nam "stresori" iz spoljne sredine: loše vreme (preterano hladno, vetrovito ili toplo), loše vesti, loše društvo, "presing" da se ispune obaveze, nedostatak para, vožnja autom, čekanje za prevoz, virusi i bakterije koje mogu izazvati oboljenje, mobilni telefon u trenutku poziva (najviše zrači dok se ne uspostavi veza), buka...

  

Unutrašnji faktori koji utiču kao stres su: temperatura, bolest (svaka infekcija mokraćnih puteva je stres za telo), retinopatija (slabovidost otežava kretanje, čitanje i komunikaciju sa ljudima, što je stalni izvor stresa), nefropatija (veoma često dovodi do iznenadnog skoka pritiska - što je stres za telo), kvaran zub i mnogi drugi.

  

  

Svi uzroci koji ozbiljno ugrožavaju i remete ravnotežu organizma izazivaju stres. Njihovo poreklo je biološke, psihološke i socijalne prirode. Često je teško razlikovati psihološke od socijalnih uzroka, zbog čega ih nazivamo psihosocijalnim uzrocima stresa. Nazivaju se i životnim događajima (značajni i manje značajni). Ovi poslednji su problemi življenja. Brzo se razrešavaju. Ako se kumuliraju, dovode do posledica sličnih stresu. 

  

Stres zavisi od brojnih karakteristika ličnosti kao što su: otpornost na stres ili ranjivost, uzrast, pol, obrazovanje, zanimanje, porodično i socijalno stanje i prilagođenost, ekonomsko i zdravstveno stanje, saznajne i emotivne karakteristike, psihološka organizacija ličnosti (odbrambeni mehanizmi), prethodna iskustva, samopouzdanje.

  

Ako su stresni uzroci manjeg intenziteta i dovode do kratkih i blagih kontrolisanih poremećaja ravnoteže organizma, doživljavaju se kao prijatni. To je život pod optimalnim stresnim uzrocima. Oni podstiču normalan rast i razvoj ličnosti (emocionalni, intelektualni i dr). Međutim, kada su teškog i produženog dejstva i dovode do sloma mehanizama prilagođavanja sa mogućim narušavanjem zdravlja, postaju neprijatni. Tok i ishod stresa zavise od:

  

• intenziteta stresnih uzroka;
• uspešnosti suočavanja sa stresnim uzrocima, samopouzdanja, brze i realne procene stresnih uzroka i sopstvenih mogućnosti uspešnog prevazilaženja, predviđanja evolucije, kontrole sopstvenih emocija i reagovanja, brzog i primerenog suočavanja sa uzrokom stresa ili njeno izbegavanje, donošenje doslednog sprovođenja odgovarajućeg plana aktivnosti i dr;
• psihološke i socijalne podrške i pomoći (toplo prihvatanje, razumevanje, iskazivanje simpatija, razvijanje osećaja sigurnosti, ispoljavanje solidarnosti, pomoć u vidu obaveštenja i saveta, materijalne pomoći i dr).

  

  

Naše telo uvek reaguje na stres. To je odraz spremnosti našeg tela da se bori. Štetni faktori iz čovekovog okruženja aktiviraju adaptacioni mehanizam u organizmu kako bi se organizam zaštitio uspostavljanjem ravnoteže sa sredinom. Stres reakcija je uglavnom neuro-endokrinog karaktera i manifestuje se kao skup simptoma te se naziva i opšti adaptacioni sindrom. Reakcija se odigrava kroz tri faze:

  

1. alarm - prvi odgovor na stres je izlučivanje hormona - kateholamina (adrenalina) i kortikosteroida (kortizola) iz nadbubrežne žlezde; ovi hormoni imaju za cilj brzo oslobađanje energije - glikoze (iz rezerve glikogena u jetri), da bi telo moglo da odreaguje aktivacijom mišića; čovek je danas napadnut, ali više psihički, nego fizički; nije potrebno da beži, niti da se bori - ali je reakcija ostala ista - skok šećera u krvi;

  

2. rezistencija ili adaptacija - stres traje dugo i ne prestaje; hormoni imaju i druga dejstva, podstiču imunitet da se bori i srce da radi jače, podstiču suženje krvnih sudova da bi se više krvi dopremalo u srce i mišiće, podstiču lučenje kiseline u želucu, smanjuju san, izazivaju ustreptalost i teškoće sa disanjem i teraju telo da stalno "pravi" još glikoze; šećer u krvi je povišen, ali se ne troši, srce i krvni sudovi su spremni, ali se ne iskazuju; promene se dešavaju na nivou transmitera u mozgu, čovek je mentalno spreman za borbu i ne može da spava;

  

3. zamor - sve ima svoje trajanje, pa i spremnost tela da odgovori na stres; telo se zamorilo, imunitet je odjednom popustio, zato sledi prehlada ili drugo oboljenje, posle dužeg psihičkog napora.

  

Pojavili su se povišeni krvni pritisak, aritmija srca, čir na dvanaestopalačnom crevu, ustalili su se nesanica i zamor - čovek je hronično umoran; sve to dovodi do lošeg raspoloženja - depresije ili anksioznosti.

  

4. bolest - ako stres traje i tokom faze zamora, javljaju se ozbiljne bolesti; pad imuniteta dovodi do pojave oboljenja kojima se "ne zna uzrok". To su autoimune bolesti (šećerna bolest, hipertiroeza, oboljenje nadbubrežnih žlezda) i maligna oboljenja. Poremećaj u radu kardiovaskularnog sistema dovodi do koronarne bolesti, infarkta srca, povišenog pritiska, povišenih masnoća u krvi.

      

Neophodno je:

  

  

  

Kineska tradicionalna medicina polazi od stava da je svaka emocija povezana sa jednim organom našeg tela; emocija može dakle da afektira rad određenog organa i njegovog meridijana. Strah, na primer, utiče na rad bubrega. Dubok osećaj žalosti se vezuje za pluća a preko njih i za srce. Ljutina može prouzrokovati višak energije u jetri i kao posledica dolazi do glavobolje i vrtoglavice. Premor opterećuje slezinu umanjujući njenu sposobnost održavanja sistema za varenje u optimalnom stanju.