"Našu radnju" ne čine samo Kvinovci. Čitav lanac kreativnih i stručnih ljudi za ovih šest godina utkao je sebe u ovaj časopis: 258 klijenata - najrelevantnijih učesnika na tržištu robe široke potrošnje u Srbiji, zauzimalo je oglasni prostor u većem ili manjem obimu, dužem ili kraćem periodu; najreferentnija agencijska imena srpskog advertajzinga uvećavale su vrednost objavljenih stranica oglasnim rešenjima zajedničkih klijenata; poslovno-investicioni portal "Ekapija" još od osnivanja 2005. stalni je medijski partner našeg časopisa i do sada je objavio više desetina citata naših sadržaja, a uz to i aktivno učestvuje u kreiranju rubrika; desetine top menadžera domaćih i stranih kompanija, uključujući kragujevačke, istraživači, izdavači, udruženje potrošača... predstavljeni su u rubrici „Naš intervju"; ponosni smo što su naš impresum i rubrike bogatili svojim imenima i autorskim tekstovima poznati novinari, konsultanti, razni stručnjaci... Svi postoje na stranicama časopisa, ali i na našem korporativnom veb sajtu, koji smo pokrenuli na Dan potrošača, 15. marta 2007. godine.

      

Čitanjem imena svih brendova - ljudi i kompanija, ponosimo se što svi zajedno činimo „Našu radnju".

   
Pošto smo "mali jubilej" - petogodišnjicu - obeležili prošle godine, a veći - desetogodišnjica - je tek pred nama, razgovarali smo sa našim prijateljima kojima smo zahvalni na analizi koja će nam pomoći u danima pred nama. Naši sagovornici bili su: Dragana Vraneš - izvršni urednik "Progresiv magazina", Dejan Šapić - idejni tvorac "Šapić Konsaltinga", mr Ljiljana Stanković - pomoćnik ministra trgovine u Vladi Srbije, Slobodan Srećković - marketing menadžer "Apatinske pivara", Ana Rusanov - urednik časopisa "Market", Andrea Sušić i Aleksandar Parezanović - PR menadžer i direktor "Ekapije", Olivera Papić - direktor marketinga "Centroproizvoda", Svjetlana Porobić - marketing menadžer "Fidelinke", Aleksandra Bera - direktor marketinga "Štraus Adriatika", Nemanja Knežević - rukovodilac marketing sektora "Zlatiborca" i Dragana Đermanović - direktor marketinga "Vojvodina info medija grupe".

   

Pozicija časopisa Naša radnja

   

D. Vraneš: Smatram da je časopis "Naša radnja", među svim časopisima koji prate FMCG, najspecijalizovaniji za problematiku malih trgovaca i da je to dokazao obradom tema i kompletnim sadržajem. Takođe je i najpragmatičniji.

   

D. Šapić: Časopis je prepun informacija o novitetima na tržištu FMCG što ga samog po sebi preporučuje onima koji su u vezi sa robom široke potrošnje. Poseban je poduhvat što jedan takav časopis dolazi iz Kragujevca iz jedne distributerske firme, pri čemu se u sadržaju ne oseća intervencija vlasnika i forsiranje pojedinih manje poznatih proizvoda, kako je to već uobičajeno. Dobro je i što su reklame (oglasi), čiji je broj impozantan, u funkciji informacija i noviteta na tržištu velikih brendova.

   

Lj. Stanković: Od samog početka, časopis "Naša radnja" napredovao je u svakom smislu i to je veoma primetno.

   

S. Srećković: Profilisan časopis za profilisanu ciljnu grupu.

  

A. Rusanov: Svaki medij, bilo da je štampani ili elektronski, bilo da je namenjen učesnicima na tržištu ili krajnjim potrošačima, ogledalo je okruženja u kom posluje. S obzirom na to da „Naša radnja" prati oblast robe široke potrošnje, u kojoj se svugde u svetu pa i u našoj zemlji promene dosta brzo dešavaju, publikacije moraju da ih prate na pravi način, redakcije moraju da budu u toku sa dešavanjima na tržištu i da se prilagođavaju promenama, pa čak i na neki način predvide dešavanja, da znaju ključne ljude u poslu i da ih imaju u svojim časopisima. Poziciju svakog medija na tržištu u krajnjoj liniji određuju njegovi čitaoci, odnosno oni kojima je časopis namenjen. Da li će jedna publikacija biti relevantna za svoju ciljnu grupu u velikoj meri određuju dve stvari. To su informativnost i edukativnost tekstova koje nude svojim čitaocima. Za svaku stručnu publikaciju je važno da sarađuje sa što većim brojem učesnika na tržištu koji pristaju da u njemu daju intervjue, komentare, analize, vesti iz svojih kompanija. U vodećoj rubrici "Intervju" u časopisu „Naša radnja" pojavljuju se ličnosti iz vodećih kompanija na domaćem tržištu robe široke potrošnje i mislim da ta činjenica najviše i govori o poziciji i reputaciji koju je ovaj časopis stekao tokom šest godina postojanja.

   

A. Sušić: „Naša radnja" kvalitetom svog sadržaja i zanimljivim sagovornicima se pozicionirao kao časopis aktraktivan kako poslovnom auditorijumu, tako i potrošačima.

   

A. Parezanović: Ako se možemo smestiti u glavu maloprodavca, „Naša radnja" je medij koji nam daje dobre ideje, informacije i romantične priče iz prošlosti.

   

O. Papić: Kompanija "Centroproizvod" ima odličnu saradnju sa časopisom „Naša radnja" što govori u prilog činjenici da smatramo da ste jedan od vodećih specijalizovanih časopisa u oblasti robe široke potrošnje.

   

S. Porobić: Odlično pozicioniran časopis za učesnike na tržištu robe široke potrošnje.

   

A. Bera: „Naša radnja" je sjajna publikacija namenjena trgovcima, koja pored mnoštva informacija, praćenja novosti i trendova na tržištu, pruža i ostale zanimljive sadržaje, priče o događajima, intervjue. Ova jedinstvena publikacija svojoj specifičnoj ciljnoj grupi predstavlja bitne informacije na neposredan i zanimljiv način i verujemo da je zbog toga veoma cenjena.

   

N. Knežević: Specijalizovani magazini i časopisi u Srbiji počinju da dobijaju svoje obrise, onakve kakve zaslužuju i kakva je praksa svuda u svetu.

   

D. Đermanović: Informativnost, interakcija i relevantnost informacija su novi imperativi tržišnog komuniciranja. „Naša radnja" ih u potpunosti zadovoljava. Stoga, dalji uspeh proaktivne ekipe sasvim je izvestan.

   

Ključne karakteristike (prednosti i nedostaci)

   

D. Vraneš: Kao značajan izvor informacija mogu se izdvojiti intervjui u časopisu „Naša radnja", a rado pročitam i „Temu broja" (pogotovo kada prati zakonsku regulativu, strategije i pravilnike, npr. onaj o označavanju upakovanih namirnica itd). Jedino mi se prelom pomalo ne dopada, ali to je subjektivan doživljaj.

    

D. Šapić: Prednosti su jasne iz samog koncepta časopisa: informiše trgovce, ali i konkurenciju među proizvođačima o prednostima proizvoda i brendova na tržištu. Drugo, pored informacija, primećuje se sve veća težnja ka edukaciji od osnovnih (bazičnih) lekcija marketinga i prodaje, do naprednih i savremenih tendencija u tržišnim komunikacijama. I pored nesumljivih prednosti, magazin ima još da poradi na svom izgledu i konceptu: dizajn, i posebno papir su na dosta niskom nivou, rubrike deluju nabacano (što je verovatno posledica informacija i oglasa koji stižu u poslednjem trenutku). Danas svaki treći časopis na kiosku namenjen širokoj javnosti ima preglednost sadržaja, dosta dobar dizajn i kvalitetne fotografije. Od časopisa koji je zapravo uskospecijalizovan, stručan magazin namenjen ljudima iz marketinga, prodaje i komunikacija - tako nešto se podrazumeva.

    

Lj. Stanković: Koncept časopisa je poprimio jednu ozbiljnu formu, u značajnoj meri postao je edukativan i, osim toga, pruža veoma kvalitetan pregled tržišta. U poslednjim brojevima časopisa primetan je izostanak uvodnika Srđana Paunovića, koji je, po mom mišljenju, davao poseban akcenat imidžu časopisa „Naša radnja".

   

S. Srećković: Ključna karakteristika je jasno definisana ciljna grupa.

   

A. Rusanov: U našoj redakciji sa nestrpljenjem čekamo svaki broj „Naše radnje" pre svega zbog uvodnog slova koje potpisuje Srđan Paunović. Neretko se taj tekst čita na glas pred kolegama, komentariše u pauzama. Duhovito i inteligentno napisan tekst poslastica je kako za profesionalce iz novinarske struke, tako za čitalačku publiku. Mislim da je "Uvodno slovo" jedan veliki pečat celom časopisu i to je definitivno jedna od velikih prednosti časopisa „Naša radnja". U intervujima imate atraktivne sagovornike, što je za svaku pohvalu jer svi znamo da do tih ljudi nije lako doći jer su poslovni rasporedi prebukirani. Uvek se u „Našoj radnji" može pročitati kvalitetan tekst, informativan i edukativan, poneka uspešna priča (koje su uvek dobro došle), vesti i događanja sa tržišta. Ono što bi moglo da se poboljša, po mom mišljenju, jeste tehnička oprema časopisa.

   

A. Sušić: Kao prednost mogu istaći vrlo atraktivne "goste" svakog broja „Naše radnje", a kao manu bih mogla eventualno da navedem nedovoljnu rasprostanjenost na teritoriji Beograda kao centra trgovine u našoj zemlji.

   

A. Parezanović: Prednosti: informativnost, duhovitost, ideje koje se mogu primeniti. Mane proističu iz same prirode periodičnog časopisa, vesti posle određenog vremena zastarevaju.

   

O. Papić: Kao časopis koji je specijalizovan za jednu tako široku oblast kakva je tržište robe široke potrošnje, smatramo da uspevate na najbolji mogući način da ispratite sve relevantne teme i informišete ciljne grupe o aktuelnim zbivanjima u industriji. Kao takav, časopis predstavlja najboljeg posrednika između proizvođača i dobavljača i svih ostalih učesnika u sektoru trgovine i što je najvažnije omogućava prodor naših brendova do krajnjih potrošača.

   

S. Porobić: „Našu radnju" karakterišu izbor dobrih intervjua, interesantne teme, dobra informisanost o događajima na tržištu, pravovremeno predstavljanje novih proizvoda.

    

A. Bera: Od početka podržavamo „Našu radnju" kao medij koji je usmeren ka trgovcima, kao sjajan kanal informisanja o novim proizvodima i novitetima na tržištu. Ono što „Našu radnju" čini posebnom je i predstavljanje događaja, ličnosti, intervjuisanje predstavnika kompanija. Time se na lep način predstavlja i lice proizvođača, pa se celoj priči daje izvesna toplina. Mi smo uvek imali dobru komunikaciju sa trgovcima Srbije, a „Naša radnja" nam je pomogla u tome, plasirajući novosti iz naše kompanije.

   

N. Knežević: „Naša radnja" zauzima značajno mesto, ne samo sadržajem koji vidno napreduje već, nadam se, i svojom distribucijom.

   

D. Đermanović: Pre svega informativnost, kvalitet štampe i grafička oprema. „Naša radnja" je uredan i profesionalni servis, po meni, mnogo više od glasila. Verujem da bi dodatno animiranje čitalaca bilo dobro prihvaćeno.

   

Naša radnja - glasilo potrošača

   

D. Vraneš: To bi moglo da uspe i možda je upravo momenat kada su građani u ekonomskoj krizi pravi - želeće da se edukuju i tako prođu što povoljnije prilikom kupovine. Sa druge strane, raste i svest o potrebi da se hrane zdravo i kvalitetno, pa je i takav vid edukacije dobrodošao.

   

D. Šapić: Ideja je dobra, samo se postavlja pitanje finansijske konstrukcije i mogućnosti da takav časopis izlazi bar šest meseci i da bude sponzorisan (dakle, ne očekivati prihode od prodaje na kioscima) i, naravno, jaka medijska podrška za promociju novog časopisa. Svedoci smo da su mnogi dobri privredni, ali i mnogi drugi (politički, lajfstajl magazini) nestali već posle nekoliko brojeva.

   

Lj. Stanković: Nisam sigurna koliko bi, na taj način, trebalo da se ide u susret potrošačima, jer bi jedan broj možda bio preobimno štivo, ali bi i fokus sa ciljnih grupa bio pomeren. S obzirom da su potrošači među jednakim učesnicima na tržištu, bilo bi dobro da počnete sa izdavanjem časopisa koji bi bio namenjen samo njima (na primer, „Naša radnja" - Consumer).

   

S. Srećković: U ovom trenutku ne vidim da bi ovakav koncept časopisa bio zanimljiv krajnjem potrošaču.

   

A. Rusanov: Da li će jedan časopis biti namenjen ljudima na tržištu, klijentima i poslovnim partnerima ili i krajnjim potrošačima prvenstveno zavisi od strategije same redakcije. Postoje bitne razlike u publikacijama namenjenim čitaocima iz struke i krajnjim čitaocima, kako u pogledu sadržaja, tako i u samoj realizaciji čaopisa, njegovoj distribuciji i raznim drugim elementima. Treba imati u vidu da se interesovanja krajnjih čitalaca i stručne publike razlikuju i da ono što interesuje poslovni svet ne mora nužno da zanima krajnjeg potrošača. Ne kažem da je te dve stvari nemoguće pomiriti, ali da je potrebno mnogo više balansiranja, to svakako da.

   

A. Sušić: Smatram da već sada „Naša radnja" može da koristi i nekome ko je zainteresovan za dešavanja na tržištu vezanom za robu široke potrošnje.

   

A. Parezanović: S obzirom na pitanje o isplativosti časopisa ove sadržine koji bi bio namenjen širokoj grupi potrošača, smatram da je bolje rešenje napraviti panflet koji bi vodio na sajt bogat sadržajem.