Vi ste ovde: Početna 
Časopis Naša radnja Rubrike arhiva Naša preporuka Naša preporuka 75
Časopis Naša radnja Rubrike arhiva Naša preporuka Naša preporuka 75
|
|
 JUL 2009. 
"Afektivna vezanost predstavlja dimenziju afektivnog života pojedinca, koja se po svojim karakteristikama razlikuje od drugih emocionalnih veza" (Ainsworth, M. 1991).
KOMUNIKACIJA I AFEKTIVNA VEZANOST
Vrlo je verovatno da će se ponašanje afektivne vezanosti zaposlenih usmereno prema menadžeru aktivirati u slučaju konflikta u komunikaciji u organizaciji, kada nezadovoljstvo i frustracija navede zaposlene da se osećaju manje sigurnim a više osetljivim i ranjivim na napad. Možemo da očekujemo da će zaposleni koji su sigurno afektivno vezani imati manje konflikta u komunikaciji nego oni koji su nesigurno afektivno vezani.
 Postojali su pokušaji da se ispita kompatibilnost stilova afektivne vezanosti i strategija komunikacije u okviru veza nadređeni - podređeni, tj. menadžer - zaposleni. Kan i Kram (1994), koji su nazvali ove veze „hijerarhijskim parovima", ukazali su na to da će kod parova koji imaju slične nesigurne unutrašnje modele autoriteta ta veza potkopati njihovu sposobnost da obave posao kroz uzajamno odbijanje lične odgovornosti. Oni su izveli teoriju da će i pored toga biti prisutan izvestan stepen pristajanja na vezu zbog sličnih pretpostavki i strategija obe strane. Jedna studija je pokazala da kompatibilnost sistema uverenja menadžera i zaposlenih (podređenih) utiče na zadovoljstvo poslom (Rowley, Rosse&Harvey, 1992). Ova otkrića daju indirektnu potporu mišljenju Kana i Krama. Main et al. (1985) su naveli da kada se od odraslih traži da se prisete i govore o svojim afektivnim vezama u detinjstvu, pojavljuju se slični modeli komunikacije. Prema tome, odrasli sa sigurnim stilovima afektivne vezanosti pokazali su vrlo malo  poteškoća u vraćanju emocijama prepunim uspomena iz detinjstva i predstavili su realistično svoje roditelje, dok su nesigurno afektivno vezani odrasli predstavili veoma različite slike. Odbacujući/izbegavajući afektivno vezani odrasli u studiji Meina i ostalih imali su problema da se sete događaja iz detinjstva koji se odnose na afektivnu vezanost i bili su skloni da daju kratke, učtivo pozitivne izjave o svojim roditeljima bez ikakvog dokaza u prilog tome. S druge strane, odrasli koji su pokazali zbrkan/preokupiran stil afektivne vezanosti bili su skloni da se prisećaju događaja u vezi sa afektivnom vezanošću u nepovezanim izlivima emocija koje odražavaju bol koji i dalje osećaju. Grupa koju je Mein nazvala dezorganizovana/dezorijentisana težila je zbunjujućoj nepovezanosti u priči o traumama i gubicima u vezi sa afektivnom vezanošću.
 Perlman i Bartholomew (1994) ukazali su na to da, razmatrajući osobine konverzacije ispitanika kada klasifikuju model afektivne vezanosti jedne osobe pomoću Meininog instrumenta afektivne vezanosti, istraživači implicitno potvrđuju da je stil komunikacije određujući aspekt nečijeg modela afektivne vezanosti. Kobak i Duemmler (1994) su tvrdili da analiza razgovora nudi način za razumevanje kako funkcionišu unutrašnji radni modeli u tekućim (aktuelnim) afektivnim vezama, a na osnovu proučavanja primera u kojima ljudi pregovaraju i sarađuju u konfliktnim situacijama i dobijaju podršku u drugim situacijama.
Fokusiranje istraživanja na odnos između stila afektivne vezanosti, strategije za rešavanje konflikta i komunikacije u intimnim vezama pokazalo je da je stil afektivne vezanosti povezan i sa kvalitetom komunikacije (Collins&Read, 1990, Nordling, 1992) i sa izborom strategija za rešavanje konflikta u intimnim vezama (Feeney, Noller&Callan, 1994; Nordling, 1992; Pistole, 1989). Kao što se moglo očekivati, pojedinci koji su bili više u dimenziji sigurne afektivne vezanosti naveli su bolju komunikaciju i veoma saradničke strategije za rešavanje konflikta (Collins&Read, 1990; Feeney et al., 1994; Kobak&Hazan, 1991; Nordling, 1992; Pistole,1989, 1994).
STILOVI AFEKTIVNE VEZANOSTI
Afektivno vezivanje kao sistem ponašanja može da se definiše preko njegovih funkcija: traženje blizine figure vezivanja, okretanje figuri vezivanja kada se pojavi potreba za podrškom i sigurnošću (protest zbog odvajanja), separacioni proces (bezbedna luka), korišćenje figure vezanosti kao sigurne baze (baza sigurnosti) (Ainsworth et al, 1978, Bowlby, 1988). Ainsworth, Blehar, Waters, Wall (1978) značajno su proširili Bolbijev rad i identifikovali tri obrasca vezanosti: sigurni, anksiozno-ambivalentni i odbacujući.
Tabela: Trokategorijalni model afektivne vezanosti - Hazan&Shaver
TROKATEGORIJALNI MODEL AFEKTIVNE VEZANOSTI - HAZAN&SHAVER
 Na temelju Bolbijeve pretpostavke izgrađena je nova teorijska oblast, oblast afektivnog vezivanja odraslih. U koncipiranju individualnih razlika u vezivanju istraživači afektivne vezanosti, do sada su prezentirali sledeće modele: trokategorijalni model (sigurni, ambivalentni i odbacujući - Hazan&Shaver, 1987); četvorokategorijalni model (sigurni, preokupirani, bojažljivi i odbacujući - Bartholomew, Horowitz, 1991); dvodimenzionalni model proizišao iz metodoloških istraživanja (Brennan, Clark&Shaver, 1998) kojim se utvrđuje skor ispitanika na dve dimenzije: anksioznost i izbegavanje.Rezultati istraživanja (Hazan&Shaver, 1987, 1990) kao i studije drugih autora (Collins&Read, 1990; Feeney&Noller, 1990) su podržali pretpostavku o postojanju tri stila vezanosti i na uzrastu adolescenata i odraslih. Ipak, hipoteza da je stil vezanosti postojan kroz vreme je samo uslovno potvrđena (Fraley, Shaver, 2000).
ČETVOROKATEGORIJALNI MODEL VEZANOSTI - KIM BARTHOLOMEW
Barholomew, Horowitz (1991) koncipira četvorokategorijalni model vezanosti. Model je izveden direktno iz Bolbijevih pretpostavki da postoje dva tipa unutrašnjih, radnih modela vezanosti - model sebe i model drugog, i da svaki od tih modela može da se predstavi kao dihotoman (pozitivan i negativan).
Tabela: Četvorokategorijalni model afektivne vezanosti (Barholomew, Horowitz, 1991)  Pozitivnost modela sebe indukuje stepen u kom je osoba internalizovala osećaj sopstvene vrednosti, nasuprot osećanju anksioznosti i nesigurnosti u to koliko zaslužuje pažnje drugih.
Sigurni imaju visoko samopoštovanje i samopouzdanje, pozitivan stav prema drugima, pokazuju visoku bliskost u odnosima, model sebe je pozitivan, model drugih je pozitivan. Njihova životna filozofija, bazira se na doživljaj prihvaćenosti. Zrače poverenjem u sebe, na osnovu poverenja koje su stekli uz roditeljsku naklonost i dostupnost. Sigurni stil omogućava: otvorenost za komunikaciju, istraživanje, kreativnost. Samopouzdani su, autonomne ličnosti, spremni za životne rizike, ali i za životne radosti. Lako izlaze na kraj sa životnim izazovima. Možemo očekivati da sigurni menadžer zaposlenima prenosi sigurnost, poverenje, toplinu direktnog kontakta, odnosno sposobnost odgovarajućeg istraživanja i testiranja realnosti, jer u međuljudskim relacijama lako uspevaju da odneguju odnos poverenja i poštovanja.
 Preokupirani imaju dubok osećaj da ne vrede (nizak stepen samopoštovanja), preokupirani su međuljudskim relacijama, strahom od samoće i imaju veliku potrebu za bliskošću. Model sebe je negativan, model drugih je pozitivan. Nesigurni su i preokupirani figurom afektivnog vezivanja. U hroničnom doživljaju pomanjkanja pažnje, preokupirani biraju borbu za naklonost, borbu za pažnju. Oni su nesamostalni i "lepljivi" za druge osobe. Blokirani su besom, nerazrešenim konfliktima i skloni preteranom uključivanju u afektivni odnos. "Kontaminirani" sopstvenim očekivanjima i razočarenjima iskazuju pomanjkanje snage za odgovarajuće procenjivanje realnosti, za situacije "ovde i sada". U interakciji preokupirani pokazuju nedostatak osećaja za vreme. Nedostupni su kad su potrebni, a previše prisutni kada drugi to ne žele.
Bojažljivi imaju nisko samopoštovanje i samopouzdanje, nedostatak poverenja i u sebe i u druge. Izbegavaju bliskost zbog straha od odbacivanja i povređivanja. Imaju negativan model sebe i negativan model drugog. Odbacujući izbegavaju bliskost sa drugima zbog negativnog očekivanja koja im održavaju osećaj sopstvene vrednosti kroz kompulsivno samooslanjanje i pored postojanja samopoštovanja. Model sebe je pozitivan, model drugog je negativan.
Tabela: Afektivna vezanost u različitim organizacionim relacijama
Odbacujući stil karakteriše krute, odbrambeno fokusirane ličnosti. Štit koji su podigli u detinjstvu, ne bi li se zaštitili od traumatičnih uskraćivanja, ne odgovara realnosti, ali "čuva" od dalje razgradnje. Budući da nisu izgradili kapacitet za emocionalno reagovanje, ne umeju da pruže podršku i pažnju. Međuljudski odnosi obojeni su nepoverenjem, zato je zatvorenost i odbacivanje najsigurniji izbor. Samopoštovanje koje poseduju utiče da ulažu samo u sebe, ali i u deo realnosti za koji veruju da ih neće izneveriti: u materijalna postignuća, u materijalne stvari uopšte. Uspeh na materijalnom planu, drži ih u uverenju da je njihovo životno opredeljenje ispravnije od drugih.
Preokupirani i bojažljivi ispoljavaju veću anksioznost nego sugurni i odbacujući što govori da je anksioznost povezana sa modelom sebe (Feeney, 1995).
priredio: dr Predrag Nikić
izvor - www: emocionalnainteligencija.com
|
||||||||||||||||||||||||||
Copyright © 2005 - 2010 TP KVIN.
Designed by Stevs
Zabranjena je reprodukcija u celini i u delovima ovog web portala bez pisane saglasnosti!
