Ne tako davno, pre 20 godina, kada smo mi (KVIN) počeli da se bavimo trgovinom, živeli su u SFRJ (kako se zvala naša domovina) trgovački slonovi. Pripadali su vrsti društvena preduzeća i hranili su se Alajbegovom slamom. Njihovo izumiranje počelo je raspadom rezervata u kojem su bili zaštićeni kao beli medvedi, i potrajalo nekih desetak godina. Njihova imena bih mogao nabrajati (još ih pamtim, kao i sve što su činili da nas kao privatno preduzeće onemoguće da se uopšte pojavimo na tržištu), ali ona odaaavno više nikome ništa ne znače.

  

Na njihovoj sisi narasla su mladunčad koju bismo mogli nazvati MamuTi, čiji su vlasnici bili oni koji su svoje iskustvo i kapital isisali iz „svojih" prethodnih samoupravljačkih fabrika i preduzeća. Hranili su se isključivo pečenjem s' špricerom i sankcijama, i trajali dok je trajala zajednica SR Jugoslavija, odnosno SCG. I njihova imena bih mogao nabrajati (još ih pamtim, kao i sve što smo pretrpeli kao „simpatizeri opozicije", koje su sa neskrivenim zadovoljstvom „šutirali" gde god su mogli i kad god su mogli), ali mi se gadi od same pomisli na njih.

Ne, neće se vratiti rode!

  

Njihovi naslednici, mali slonovi, Bajagini savremenici („...igraju mali slonovi, bole ih mali đonovi, čitavu noć..." ), rođeni u doba prvih - očeličeni u doba drugih, bahato su arčili poslednju deceniju. Po tome su najsličniji političarima. Rasipajući sve što bi mogla biti buduća blagodet Srbije (tako se sad zove naša otadžbina, iako je neki ponekad zovu i Stradija), upucali su se u obe zdrave noge (da li su ikada bile?!) i po sili nužnosti - pali. Čitaj: bankrotirali. Hranili su se kreditima, eskontima i dozvoljenim minusima, a njihov glavni hranilac i pojilac danas priprema dalju tranziciju Srbije, preko regionalizacije, do teritorije „svi pod jednu šljivu". Njihova imena i dalje zvone u ušima (još dugo ćemo ih svi pamtiti, po dugovima koje će iza sebe ostaviti, i radnicima, i državi, i nama; a i ovi nas tretiraju kao „simpatizere opozicije"?!), no, koga je briga za loše đake koji ne znaju „za kim zvona zvone": zvone za njima.

(Na ovom mestu pravi se muzička zavesa tradicionalnom srpskom pesmom „Duni mi, duni...")

. . . . .

Na konstruktivnom sastanku premijera, ministara iz srpske vlade, predstavnika domaćih proizvođača i velikih trgovačkih lanaca, održanom pre 15-ak dana, otkriven je grm u kojem leži zec, i bačena je fatva: likvidnost domaće privrede (u našoj branši) ugrožava TT-kanal!!! Vlasnici samostalnih trgovinskih radnji su ti zbog kojih opada proizvodnja, smanjuje se produktivnost, usporava naplata potraživanja, sporo puni budžet, dovodi u pitanje isplata penzija, kasne plate radnicima privatizovanih firmi, Predsednik Republike ne može na godišnji odmor, i 15 godina iza Hrvatica i Hrvata moramo da stojimo u redovima za vize, kriju Ratka Mladića, poskupljuje gorivo i sve ostalo što je pod državnom paskom, FIAT ne uplaćuje pare koje je dužan, gasovod preti da prođe mimo Stradije, Pižon se grči u Zvezdi, Miroslav Ilić se kaje što ćerku nije poslao u manastir, raste nezaposlenost a sa njom i beda, cena narkotika pada, duvanski monopol (i svaki drugi monopol i oligopol) raste...

. . . . .

Pre nekoliko dana javio mi se školski drug, koga smo u gimnaziji zvali Grobar. Kaže, dobio je novi posao. Postavljen je za direktora novoosnovane republičke direkcije Groblja trgovačkih slonova. Ima sve kvalifikacije: diplomirao je na Pravnom, magistrirao na Političkim naukama i doktorirao na Filozofskom. I, kao svaki verni prijatelj (sećajući se '93.-e kada je šest meseci dizajnirao džakove kod nas u magacinu), hteo bi da se revanšira: trenutno se, i pored enormne navalice na grobna mesta, jedna parcela „kao stvorena za nas" može „skloniti" sa popustom. Za stara dobra vremena...

  

Uljudno sam se, bez konsultovanja sa svojim dvadesetodišnjim ortakom (ne, neee, drage moje šiparice, niti sam nastran, niti on ima 20 godina; toliko, verovali ili ne, traje naš ortakluk!) zahvalio na ponudi.

Dušmani neka pocrkaju.

  

Pamtimo kao slonovi, teški smo na gomili kao slonovi, sve više smo biljojedi kao slonovi, imamo dugačke surle kao slonovi, i - rešeni smo da trajemo kao slonovi.

Srđan Paunović